Da li je buckasti šezdesetjednogodišnji Mića Jovanović istovremeno najveći genije, najveći pokvarenjak ili najveći prevarant u modernoij istoriji Srbije, nastao kao mitsko biće u neželjenom braku Džejmsa Bonda i Del Boja, šarmantnog junaka legendranog serijala “Mućke”, kojima se u nedozvoljenoj vezi, zvanoj žešća trojka, pridružio gazda Jezda, osnivač piramidalne štedionice u vreme Slobe, koja je ojadila Srbe?

Nema još odgovora. Zaplet nije raspleten, vrhunski srpski politički triler pretvara se u najjeftini vodvilj. Vlasnik najvećeg privatnog Univerziteta u Srbiji Megatrend ide od televizije do televizije i žešće se zeza, iako mu je ugled potpuno uništen, a on je postao meta sveopšte sprdnje. Ali, do pre mesec dana, ništa nije izgledalo tako…

…Ron Kirk je nevoljno izašao iz aviona toj januarskog popodneva. “Hitrou” je bio u izmaglici, a sitna kiša kvasila mu je neobrijano lice. Bio je peti januar 1980. godine. Proletelo mu je u glavu da se, nekako u isto vreme, 27 godina ranije, rodio u malom mestu na brdovitom Istoku Evrope, u Nedođiji…

Ron se skućio u Londonu. Kupio jemalistan na obodu Sitija, da bi mu sve bilo blizu: banke, berze, milioni dolara…

Ko je, bre, taj Ron Kirk? Da li je to bilo englesko kodno ime za Miću Jovanovića, do pre nekoliko dana, jednog od najmoćnijih Srba? Da li je on zaista mister Ron, lik koji je Mića sam kreirao u svojoj romansiranoj biografiji “Biznis kao umetnost življenja”, na čijoj je naslovnoj strani jedan od njegov “rols rojseva”? Da li je buckasti šezdesetjednogodišnji Mića istovremeno najveći genije, najveći pokvarenjak ili najveći prevarant u modernoij istoriji Srbije, nastao kao mitsko biće u neželjenom braku Džejmsa Bonda i Del Boja, neodoljivo šarmantnog junaka legendranog serijala “Mućke”, kojima se u nedozvoljenoj vezi, zvanoj žešća trojka, pridružio gazda Jezda, osnivač piramidalne štedionice u vreme Slobe, koja je ojadila Srbe?

Nema još odgovora. Zaplet nije raspleten, vrhunski srpski politički triler pretvara se u najjeftini vodvilj. Mića ide od televizije do televizije i žešće se zeza, iako mu je ugled potpuno uništen, a on je postao meta sveopšte sprdnje.

Ali, do pre mesec dana, ništa nije izgledalo tako. Prof. dr Mića je bio vlasnik, rektor i megacar najvećeg privatnog univerziteta u Srbiji – “Megtarenda” – sa vojskom od 27.000 studenata koji godišnje plaćaju oko 1.500 evra školarine. I, šta se zaista dogodilo? Jedan od doktoranata, kome je Mića bio lični mentor na Megatrendu, bio je i aktuelni ministar policije, mladi Nebojša Stefanović.

Međutim, nekoliko mladih srpskih naučnika iz Londona, u istraživanju koji je objavio opozicioni portal “Peščanik”, naveli su sumnju da je ministar plagirao svoj doktorat. Sve se to događa u vreme najava velikih reformi u samom vrhu policije, koja se sumnjiči za saradnju sa narko-bosovima, a naročito Darkom Šarićem, koji svedoči u Specijalnom sudu. Potom se, hakerski, napada sajt “Peščanika”, a OEBS i ambasador EU u Beogradu u sadejstvu sa američkim ambasadorom, optužuju srpsku vladu za cenzuru medija. Sve se to paralelno događa dok najjače diplomatske ekspedicije iz Moskve i Brisela, paralelno opsedajuBeograd.

Srbija se, tako, našla usred potpunog političkog urnebesnog cunamija. Paralelno sa aferama iz podzemlja, potom prvih varnica na relaciji Vučić-zapadne ambasade, a potom i diplomatskog događaja par ekselans – da Vučić istoga dana odlazi u Berlin, kod Angele Merkel, a da predednik Srbije Tomislav Nikolić baš tada prima beloruskog predsednika Aleksnadra Lukašenka u Beograd, eksalira segamega saga o Bogu Mići koji je za nekoliko dana, pretvoren u klovna. Ispostavilo se, naime, da u najmanju ruku, jedan od njegova dva doktorata, onaj iz Londona, ne postoji. Sada se sumnja da je Mića ne samo doktorirao, već i da je uopšte završio Beogradski Univerzitet. Međutim, Mića je doneo neku knižurinu I zakleo se da je to njegov doktorat, koji se zagubio u Londonu. Pa su ga opet demantovali. Pa je on opet dokazivao…

Ali, drage moje i dragi moji, vi pojma nemate kakvu je moć do pre nekoliko dana isijavao Mića.

Zato se vraćam u srpsku bajku, nekoliko nedelja ranije. Vlasnik univerziteta Megatrend umeo je ujutru nekoliko minuta zadovoljno da posmatra samoga sebe u ogledalu.

Nije morao da se penje na hoklicu, kako bi se iznova uveravao da je to on: savršeni muškarac sa dovoljnom dozom sete i misteriozne prošlosti, koji na to isklesano telo nabacuje sentimentalnu patinu, te odraz u ogledalu prikazuje natčoveka. Njega, Mega Miću, koji se, tako savršen, u bade mantilu, baškari u podsvesti svake beogradske sponzoruše koja želi da dobije makar jednu stvar.Ilifakultetsku diploma Megatrenda, ili Miću. Ali, kako je reč o uzročno-posledičnoj stvari, dobiće oboje, da bi zadržala samo jedno.   

– Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši i najmoćniji čovek u Srbiji – pitao se Mića svakoga jutra.

– Ti, Mićo – uzviknulo bi radosno fakultetsko ogledalo sa master diplomom.

– Razmisli dobro i ne nasedaj na provokacije – pitao bi dr Mića.

Iz Univerziteta Megatrend nije izbijala nafta, ali su kao gejziri izbijale školarine srpske mladosti. Aktuelni prvi potpredsednik vlade, socijalista i šef doplomatije Ivica Dačić, dobro je znao gde se krije ćup sa blagom.

Mića Jovanović je, pre svega, levičar, sa ergelom rols rojseva, mercedesa i privatnim avionom. Zato se svima činilo da je oniži, buckasti Mića bio tako lep, tako visok i tako zgodan. Jer, ko školuje srpsku omladinu, ako ne on? Ko brine o budućim generacijama, ako to nije on? Kod koga dolaze zabrinuti očevi i uplakane majke, da zamole da im deca steknu diplome, ako to nije on? Ko će da stvori nove doktore nauka i nove akademike, ako to nije on?

Ko će biti novi otac SANU (Srpske akademije nauka i umenosti) ako nije on? Tako je samo korak delio lepog Miću od toga da postane i otac nacije – naročito posle smrti pisca, Titovog disidenta i bivšeg predsednika Jugoslavije Dobrice Ćosića.

I divili su se s pravom najvećem srpskom alhemičaru, koji misice pretvara u profesorke univerziteta. Taj prosvetiteljski opsenar izvodio je najveći srpski mađioničarski trik – da svako onaj ko sedne do njega, istoga trenutka doktorira. Zagrliš ga, postaneš dopisni član SANU. Izljubiš ga, postaneš redovan. Mislim na SANU. 

Mića je dobro znao da, dok u svom privatnom mlaznjaku, u kožnoj beloj fotelji, ispija šampanjac i gleda rodnu grudu sa 10.000 metara visine, zapravo posmatra male tačkice koje se vide kako gamižu po zemlji Srbiji i da je to upravo onaj običan svet koji ima decu. A za decu će roditelji učiniti baš sve!

Zato je vlasnik svesrpske roditeljske sreće, taj veseli natčovek postmoderne Srbije bio toliko samouveren, kada su mu na poklonjenje, na svakom prvom bogovetnom času nove školske godine, dolazili redom svi vladari Srbije. Zato, jer je Mića znao da je postao srpski Deda mraz sa sertifikatom koji, umesto paketića, deli fakultetske diplome, mastere i ko zna šta sve još, u ovom turbo-svetu akademskih čuda.

Zato što je on čovek koji zna da i ove glavonje koje vladaju tom istom, napaćenom zemljom, imaju svoju decu. Ali, za razliku od puke sirotinje, glavonje imaju i dečicu iz partija, silnu mladež koja lepi plakate, ide od vrata do vrata, agituje, maklja se sa decom konkurentskih stranaka po selima i gradovima, po mračnim sokacima i bulevarima… I zato, kada kucne čas da stupe na vlast, šta toj stranačkoj pešadiji nedostaje, osim lepka, četki i plakata? Naravno da im nedostaje dokaz o visokom obrazovanju.   

Ta vrsta očinstva, nastala iz političke poligamije, navodi lidere da spas potraže u staklenom dvorcu na Novom Beogradu, gde je smeštena srpska prodavnica sreće. Tako su i Ivica Dačić i Aleksandar Vučić i Boris Tadić imali svoje najpoverljivije ljude strateški raspoređene na Mićinim katedrama!Ilije bilo obrnuto!?

Tako je stvorena šema piramidalnog lanca koji, umesto bezobrazno visokih kamata, građanstvu i njihovoj deci, deli diplome.  

Verovatno ni samo tvorci “Megatrenda” nisu sanjali da će taj Mićin pametni dvorac, sa tvrđavama po celoj Srbiji, koje se šire kao da je Mića Car Konstantin, a Srbija Rimsko carstvo, narasti u najveću univerzitetsku imperiju u zemlji. Zapravo je plan bio daleko jednostavniji.

Ekipa mudrih socijalista i julovaca, pripadnika partije Slobodana Miloševića i njegove supruge Mire Marković, mahom prevejanih univerzitetskih profesora, dobro je znala da će Slobinoj i Mirinoj epohi svakako jednoga dana doći kraj, te su razmatrali nekoliko mogućnosti da sebi stvore rezervni položaj, sklonište u kom će preživeti prve dane, nedelje i mesece demokratije.

Tražili su stanište u koje bi se nastanili pred istrebljenjem koje su progonili inkvizicijski vojnici iz kriznih štabova novih demokratskih vlasti posle 5. oktobra.

Tiho, u zaklonu, Megatrend je predstavljao zemunicu za socijalističko-julovske izbeglice, koji su se sklanjali sa lica zemlje. U jazbinu bi se, s vremena na vreme, ako je znao lozinku, ušunjao i poneki radikal Vojislava Šešelja, sa kojim su tada u ekipi bili i Toma Nikolić  i Aca Vučić.

Zapravo je prapostojbina Megatrenda vezana za Bor, zlatni grad bakra, kojim je u Titovo doba, upravljao Mićin otac Božina, legendarni socijalistički menadžer i upravnik Rudarsko-topioničarskog kombinata Bor, ključne žile kucavice razvoja industrije maršalove velike Jugoslavije. 

Dečak je rastao kao mali “borski car”, sakupljajući mudrosti od oca koji je važio za glavnog Titovog čoveka na istoku Srbije, gde ispod zemlje vladaju dobri duhovi, te utuda toliko bakra i zlata u tom mističnom svetu podzemlja, koji je jednako opčinjavao i jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i naciste. Ali, po površini iste zemlje, mora da vladaju zli dusi i crna magija, te valjda otuda caruje takvo siromaštvo koje je opustošilo bogatu zemlju Homolja, pa po njoj sada hodaju samo stare vudu babe, kao utvare, moleći se za svoju gastarbajtersku decu, koja su pobegla od tog silnog zlata i bakra, kao prokletstva.

Sada se tek otkriva da je Mićin otac Božina, bio jedan od osnivača čuvene jugoslovenske tajne policije (Udba), zadužen da sa Titom skladišti borsko zlato!   

Sina takvog specijalca, Miću šalju pravo uLondon, gde je studirao i doktorirao, kako se navodi u zvaničnoj biografiji. A, zapravo je Mića obučavan da se bavi spekulacijama na berzi, troši ogromne svote novca u kazinima i juri svaku suknju koju bi video! Dete bakra je, međutim, vraćeno u zemlju, da preuzme poslove upravljanja skloništem za crvene, kako bi organizovao preživljavanje atomskog udara demokratije, spremajući se da potom gerila izmili na površinu zemlje i ponovo zauzme vlast.

Ne verujem da je razvoj Megatrenda bio rezultat dubokog promišljanja i strategije, koja je nastala pošto je Mića, sedeći danima u đakuziju, prepunom plavuša i ispijajući gutljaje dom-perinjona, diktirao teze o razvoju svojoj asistentkinji u leopard bikiniju, dok je na kožnoj ležaljci, duboko zamišljena, ležala pevačica Nataša Bekvalac (pi-ar Megratrenda!) sa usnama napumpanim na pet atmosfera, uvijajući se sa misicom Sanjom Papić, dok je slala cirkularne SMS poruke o svom akademskom usavršavanju kod čika Miće.

Kladio bih se da su društvene zakonitosti postlobizma, koje su samo dobile na ubrzanju pošto je Sloba započeo proces  demontaže normalnosti, navele trust mozgova “crvenih”, na jednostavan zaključak: zašto bi deca Srbije gubila razum, nerve i nepovratno vreme u revoluciji koja teče, trošeći silno vreme po predavanjima i učenju na onim sivim, prašnjavim i do zla boga dosadnim državnim univerzitetima, koji su još zadržali inerciju skladištenja znanja iz doba kada je ova zemlja bila ozbiljna, bogata i snažna.

Vreme koje dolazi, složio se trust mozgova iz zemunice, zahteva banalnost, površnost i onu vrstu visokog obrazovanja koja je dovoljna da nauči decu kako da stave svojeručni potpis, umesto otiska prsta, na partijsku knjižicu. Učenje kuckanja SMS poruka već zalazi u stratosferu magistrature. U silikonskom neoliberalizmu, poslednjoj fazi kulturološkog pravca koji simbolizuje pljačkašku tranziciju evropskog istoka, Mića je postao svestan da stara kasta patrota, ratnika, ćelavaca i njihovih vernih ljuba, mladih sponzoruša, u savezu sa političkom kastom postoktobaraca, takozvanih demokrata, traže društvenu verifikaciju svog bogatstva.

Mića tako postaje komesar tog filozofskog koncepta koji  nastavlja da hipnotiše klince, dajući im osnovnu hipnotičku mantru: jе..š znanje, daj narodu šta traži! Na proslavama se zato pojavljivao po pravilu u pratnji prsatih studentkinja.

Mića zato odavno više nije samo rektor i vlasnik “Megatrenda” već menadžer korporacije moćnije od države, koja kreira snove naše dece, u superuspešnom projektu stvaranja armije regruta koja će mu omogućiti doživotnu vlast.

Veliki zapadni svet je daleko pametniji i logično zaključuje ko može postati glavni promoter ulaska Srbije u NATO, te možda salonski građanski svet, koji upravo traži mesto da pobegne u zemunicu, možda još ima neku vrstu skepse i prezira prema novom dobu, ali u Briselu i Vašingtonu je nemaju: silikonske lepotice, staklene palate i megamozak Mega Miće, kandidovali su ga za predsednika Atlantskog saveta Srbije.

Vlasnik Megatrenda sada organizuje simpozijume, okuplja diplomate, špijune i vojne eksperte, drži seminare o neminovnosti ulaska Srbije u evroatlanstki blok, dok ekspertima za bezbednost materijale u fasciklama predaju osunčane lepotice u visokim štiklama, proizvedene na katedrama superuniverziteta.    

Sada je Mića dao ostavku na mesto rektora. Optužuje, prikazuje stare snimke sa engelskim profesorima, svojim navodnim mentorima, sa kojima je pričao o značaju masturbacije za razvoj samoupravnog socijalizma…Osniva i avio-kompaniju sa svojom, tridest i nešto mlađom suprugom koju je, naravno, upoznao na Megtrendu. Treba li da uopšte kažem da je prava lepotica.

Ko je, dakle, Mića Jovanović? Misterija nije rešena. Niko pojma nema ni kako je počeo, ni kako će završiti. Čovek fikcija i dalje lebdi između mita, stvarnosti i zatvora.

Zato cela Srbija, ovolika kolika je i ovakva kakva je, zajedno sa njim može samo da zapeva:

– Opa, Mićo!  

 Aleksandar Apostolovski

26.06.2014