U Beogradu se već meri politička upotrebna vrednost Darka Šarića. Zato je budući premijer Aleksandar Vučić osvojio apsolutnu većinu na upravo završenim izborima. Srbi mu, za sada, veruju. Već je to i dokazao. Ulovio je krupnu ribu, doneo je i stavio je na tiganj, da se prži pred Srbima. Ali, prava zverka, negde je tu, oko nas. Skrivena je, i čeka otkucaje sudbine…

U beloj košulji, s presađenom kosom koja liči na neuređenu baštu i ubrizganim silikonima kojima je napumpao obraze na pet atmosfera, najveći balkanski narko-bos izašao je iz aviona, praćen agentima srpske tajne službe. Darko Šarić je uperio svoje osunčano lice u policijsku kameru i uz smešak rekao:

– Dobar dan!

Bilo je 8,40 ujutru. Sve beogradske televizije su prekinule program i počele da emituju specijalne emisije o spektakularnoj operaciji hapšenja čoveka kojeg lovi ceo svet više od četiri godine, u kojoj je učestvovalo 15 tajnih službi, među kojima i neizbežna američka CIA.

Tako je sunčani utorak protekao u znaku još jedne velike pobede Aleksandra Vučića, koji je samo dan ranije, proglašen za srpskog maršala. Naime, na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedelju, njegova Srpska napredna stranka, sa još nekoliko malih koalicionih parnera, osvojila je ubedljivu većinu (iznad 48 odsto glasova) ali i ono, mnogo važnije – zauzela je apsolutnu većinu mandata u parlamentu. Tim izbornim cunamijem, Aca Vučić postigao je najubedljiviji uspeh u istoriji modernog srpskog parlamentarizma. Čak veći i od prve pobede na prvim višestranačkim izborima kada je na presto Srbije seo rahmetli Sloba Milošević, početkom devedesetih godina, sada već prošlog i tako dalekog, 20. veka.

Uoči izbora, Vučić je najavio da će Šarić biti uhapšen, a kako je novi srpski maršal ozbiljan tip – čak i kad se nasmeje, mora da pojede gurmansku pljeskavicu, da nadoknadi utrošene kalorije – novinari su u kuloarima dešifrovali poruku da je Šarić zapravo već lociran, možda i uhapšen, te smo se mahom kladili da li će Šarić biti snimljen sa lisicama uoči izborne tišine, ili će se ipak čekati sa prebrojavanjem glasova. Maršal, međutim, nije zloupotrebio izbore. Čekao je da glavni štih izvuče pošto su ga Srbi proglasili za vožda, poznatog kako pozira u apostolskoj pozi, sa spojenim prstima obe šake, izgledajući kao monah-pripravnik na Hilandaru.  

Vučić je, pošto je Šarić smešten u kavez u Beogradu, na otvorenoj sednici vlade, izneo detalje lociranja Šarića: pratili su ga, tajno snimali, pretresali objekte, prisluškivali i na kraju je Šarić poručio da se predaje 24. februara. Unutar BIA (srpska tajna služba) formirana je posebna radna grupa još 13. juna 2013. koja je primenjivala najsloženije metode i sredstva kako bi bio otkriven i na kraju uhapšen najtraženiji krimos zapadnog Balkana.

Pripadnici klana i porodice barona Šarića su tajno praćeni u zemlji i inostranstvu čitavih 270 dana. Obavljan je stalni video nadzor objekata svih tih 270 dana, korišćena su GPS sredstava za lociranje na 20 objekata. Presretani su telefonski razgovori, imejl i druge komunikacija za 15 lica. Angažovano je 20 tajnih agenata Srpske službe na različitim svetski lokacijama, a zapravo su snimane teritorije četiri latinoameričke zemlje, gde se narko-bos skrivao.

Bila je to, zanimljiva otvorena sednica vlade: prvi je govorio odlazeći premijer Ivica Dačić, čiji su socijalisti na izborima osvojili drugo mesto. Ali, Dačića već duže vreme tabloidi u Srbiji sumnjiče za veze sa Šarićem, pozivajući se na izjave njegovog bivšeg šefa kabineta Branka Lazarevića, sada ministra savetnika ambasade Srbije u Atini, koji tvrdi da ga je Dačić upoznao sa – Mišom Radulovićem. Taj Radulović je bio predsednik Teniskog saveza Srbije, ali, istovremeno i trgovac južnim vožem i vlasnik nekoliko prekookeanskih brodova, kojim je, osim banana, švercovan, valjda, i kokain.

Banana je, kao otrovna voćka, simbiolično visila oko vrata Ivice Dačića, i svi su se pitali, hoće li vešti i namazani premijer, i iz te afere, ili oljuštene banane, izaći neizgužvan i nasmejan.

Čak je i tokom predizbrone kampanje, Lazarevićev dolazak iz Atine nekoliko puta odlagan. Potom je Lazarević ipak iz Atine došao da svedoči, nekoliko nedelja uoči glasanja, ali, kako je bombastično došao, tako je bombastično i – nestao.

Šta će osunčani narko bos sada „pevati“ specijačnom tužiocu? Hoće li uništiti mnoge političke, policijske i biznis karijere? Da li će posle njegovog svedočenja, izbori biti povetarac u odnosu na orkan koji će uslediti?  

Dačić je, dakle, bled kao krpa, posle kratkog izlaganja na sednici vlade Srbije, ustupio pozornicu Aleksandru Vučiću, koji je upravljao čitavom operacijom potere za Šarićem, s obzirom na to da je Aca ne samo najjači političar, već i koordinator svih tajnih službi Srbije, organizacije pod mističnim nazivom Savet za nacionalnu bezbednost. Za razliku od Ivice, Vučić je bio raspoložen.

Ali, za sudbinu Darka Šarića, ovde malo ko mari, jer je ona daleko nevažnija od konteksta: kako je, u tarantinovsko-šojićevskoj dramaturgiji, Darko kreiran kao mutant Baćka, Janaćka i Vinsenta Vega, u koga je umetnuto i nešto od karakternih likova koje tumači Mima Karadžić, tek da se pojača muževnost – što maljavost, što crnogorski naglasak – čime je stvoreno mitsko narko-biće, koje je gospodarilo Srbijom?

To da je taj momak iz Pljevalja koji je negde u prašumama južne Amerike presađivao kosu, sa facom najglupljeg u razredu, bio vodeći evropski kokainski gazda, koji upravlja milijardama evra – veruju samo deca i Srbi.

Ko je Narka Darka u banana Srbiji namestio kao lutku u regionalnim političko-obaveštajno-mafijaškim poslovima, pa ga je potom ostavio da sa licem super-hika iz mlađih dana, menja lice kod plastičnog hirurga, u skrivenoj južnoameričkoj klinici, gde stažiraju naslednici doktora Mengelea – pravo je pitanje koje čeka javnost Srbije.  

U Pljevljima, gde je Darko Šarić rođen, on ima status crnogorske verzije Pabla Eskobara, što i u Medeljinu, i u zemlji Brda i Primorja, znači da je Darko krimos sa dušom, opak za ceo svet, osim za varošicu u crnogorskoj zabiti, u kojoj je pokazivao društvenu odgovornost i želju da se njegov intergalaktički narko-klan intergiše u lokalnu zajednicu. Ali, hajde što Pljevlje živi od njegove love, te u mnogim anketama, anonimni meštani priznaju kako bi ga rado skrivali na svom tavanu, nego je, prema istrazi srpske policije, taj misteriozni tip oprao silne milijarde evra, ulažući u Srbiju novac od trgovine narkoticima.

Da sam cinik, a nisam, rekao bih da je u periodu od 2006. do 2009. godine, sve do akcije “Balkanski ratnik”, Šarić bio najveći investitor u srpsku privredu, predsednik izvršnog odbora kokainske banke, od koga je čak 600 firmi, mahom kilavih, preko dva investiciona fonda u Amsterdamu, uzimalo kredite kao što ranjenik vapi za morfijumom.

Pristalice teze da je Šarić samo marioneta, dizajniran u rmpaliju, iza koga treba da se sakriju mnogo krupnije zverke, kao pravog vođu ističu misterioznog Kotoranina Rodoljuba Radulovića, koji je, kao svaki Crnogorac, kada je napunio osmanaestu godinu, krenuo ka Beogradu, gde je stekao dva nadimka: najpre je unapređen u Mišu Bananu, jer je, navodno uvozio južno voće iz Latinske Amerike u Srbiju. Da sam opet kvaran – rekao bih da mu je glavni zadatak bio da nahrani gorile srpskog podzemlja – a potom je, postajući vlasnik nekoliko prekookeanskih brodova, dobio još jednu zvezdicu na epoleti. Banana je postao – Miša Amerika, predstavljajući se kao pošteni biznismen i finansijski konsultant, koji je igrao tenis i jedno vreme šetao pevaljku i po, Anu Nikolić i finansirao joj CD, na kojoj je i njen turbo-hit, posvećen njemu – „Mišo moj!“.

Pisao sam već da pristalice teze da je Miša mozak, a Darko telo, pokazuje da je Šarić, možda, bio menadžer, prema projektu Miše Amerike. Ili, nekog „trećeg čoveka“. Ili, čitave moćne ekipe koja sada drhti i čeka Darkovo recitovanje u Specijalnom sudu? Jer, u „pomorskoj bici“ u vodama Urugvaja, u spektakularnoj operaciji „Balkanski ratnik“, kada je urugvajska policija u saradnji sa srpskom tajnom službom i američkom DEA zaplenila 2.174 kilograma kokaina na jahti “Maui” u luci Santa Maria i uhapsila više članova Šarićeve ekipe zadužene za šverc kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu, srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal nije u prvi mah osumnjičilo Darka Šarića. Tražio se, naime, dokaz za njegovu ulogu u menadžmentu, logistici, organizaciji, crtanju šema…

Enigma i dalje ostaje: kako su se sitni kriminalci, pod vođstvom Darka Šarića koje je beogradska policija 2007. godine uhapsila s 20 kilograma heroina u garaži, za godinu dana pretvorili u tipove opasne po nacionalnu bezbednost SAD? Kako su postali deo osovine zla, negde između Asada i Ahmadinedžada, sa bankarskim tajnim računima vrednim milijarde evra, zarađenih u međukontinentalnom tranzitu narkoticima? Sećam se, u to doba, Šarić je postao prava beogradska faca, omiljeni lik paranormalnog noćnog života Beograda, jer je pokupovao noćne klubove, nekoliko splavova, postavši pajtos sa pevaljkama i pevačima koje je plaćao kao da su Rijane ili Robini Vilijamsi, pa od tada taj šaroliki pevački svet nikako ne može da podvuče crtu, da se pomiri sa Darkovim odlaskom u emigraciju.

I tada je zavladala još jedna fama: da video nadzor sa Darkovih splavova krije zanimljive snimke političara, biznismena i policajaca koji su đuskali o njegovom trošku, sa fusnotom da ti snimci mogu srušiti mnoge karijere i brakove. Ali to je samo još jedan sloj na kontraverzi o braći koji su stigli niotkuda i postali faktor koji može da sruši bar nekoliko političkih karijera.

U Beogradu se već meri Šarićeva politička upotrebna vrednost. Zato je budući premijer Aleksandar Vučić osvojio apsolutnu većinu. Srbi mu, za sada, apsolutno veruju. Već je to i dokazao. Ulovio je krupnu ribu, doneo je i stavio je na tiganj, da se prži pred Srbima. Ali, prava zverka, negde je skrivena. Tu, oko nas, i čeka otkucaje sudbine…

Tika, taka, tika, taka…

Danas se Darko Šarić za prvi put pojavio u Specijalnom sudu u Beogradu, u nebesno plavom džemperu i beloj košulji koju mu ja supruga donela, koja izlgeda kao seks-bomba. Hipi Šarič, pokazujući “pis brader” znak, pred sudom je naveo da je namešten i da od imovine nema nista. Tvrdi da je u celosti namešten od prethodnog režima. Ma, šta to značilo…

Aleksandar Apostolovski

24.03.2014